Post

Visualizzazione dei post da novembre, 2017

Vanitas vanitatum, et omnia vanitas

Immagine
Il primo capitolo del Qoelet (ebraico קהלת, libera traduzione greca Ἐκκλησιαστής), aldilà della sua indiscussa profondità, è un capolavoro letterario anche sotto il profilo della scelta terminologica e dell'intreccio di suoni. Non volendo imbarcarmi in una rischiosissima digressione ecdotica e non conoscendo l'originale, mi limito a riportare i primi dieci versetti in traduzione russa, croata e polacca: 2 Ник­чем­но все, — ска­зал Кохе­лет, — Напрас­но все и бес­цель­но все. 3 Что поль­зы чело­ве­ку в трудах его, Кото­ры­ми трудит­ся он под солн­цем? 4 Поко­ле­ния при­хо­дят, и поко­ле­ния ухо­дят, А зем­ля, как была, оста­ет­ся преж­ней. 5 Вос­хо­дит солн­це, захо­дит солн­це, И в том же месте сно­ва вос­хо­дит. 6 Идет на юг, сво­ра­чи­ва­ет на север, Кру­жит, кру­жит в пути сво­ем ветер, И на кру­ги свои воз­вра­ща­ет­ся ветер. 7 Все реки текут неиз­мен­но в море, Но не пере­пол­ня­ет­ся море, А реки воз­вра­ща­ют­ся вспять, к исто­кам,